Poznajemo li svog najvećeg neprijatelja?

Poznato je da većina ljudi opisuje sebe kao svog najvećeg neprijatelja. Uglavnom se posle te spoznaje sve završava na tome i ljudi ostaju u istim problemima iako su svesni toga da njihovi problemi imaju neke veze s njima. Posmatrajući one koji mi se obrate za pomoć  često čujem sledeću izjavu: “Jasno mi je da svojim ponašanjem idem protiv sebe, ali kao da je to jače od mene”.  Na to im uvek odgovorim da je to što su spoznali tačno i da je istina da na neki način destruktivno ponašanje i jeste izvan kontrole. Stvar je u tome što ljudi ne poznaju razlog zbog koga se to dešava i zbog toga sam odlučila da napišem tekst i da dam ljudima mogućnost da konačno saznaju istinu o izvoru njihovih problema i zašto je toliko teško korigovati destruktivno ponašanje (kao na primer kompulzivno uzimanje hrane, vikanje na decu i na bliske ljude, usamljenost, alkoholizam, pušenje, uzimanje droge).

Svest i telo kao alatke

Prva i najvažnija stvar koju treba naučiti je da je uzrok svih problema koje ljudi doživljajaju kao takve  svest. Šta to znači? Svest je alatka koju mi kao ljudska bića posedujemo zajedno sa našim fizičkim telom. Svest i telo  nam služe tome da bi mogli da prikupljamo iskustva u ovom zemaljskom životu i da upoznamo sebe i svoje autentično biće kroz iskušenja i događaje na planeti zemlji. Ako su svest i telo alatke, ko je onda onaj koji treba da ih koristi? To smo mi, ali mi nismo ni svest ni telo, mi smo nešto mnogo, mnogo drugačije, veće, moćnije. Mi smo duša, ljubav, jedna moćna energija koja je već dugo vremena zaboravila ko je. Idealno naša svest bi trebala da bude verni sluga našoj duši. Naše pravo ja, duša, ljubav koja smo, govori jezikom inspiracije, entuziazma i sreće. Svaka duša boravi ovde na zemlji sa posebnim ciljem i ne postoje dve duše koje su potpuno iste i imaju isti cilj. To bi se moglo razumeti kao poseban talenat ili dar koji ljudi poseduju. Svako od nas je pozvan da pronađe svoje talente i da ih upotrebi za dobrobit čovečanstva. Budući da živimo u trodimenzialnoj stvarnosti potrebni su nam um (svest) i telo da bismo uspeli da realizujemo naš cilj. Kako sve to izgleda? Evo jednog specificnog primera iz mog života.

Posao kao put moje duše

Moj posao je put moje duše i cilj koji je moja duša odredila je profesija terapeuta i da preko nje bude korisna čovečanstvu. Trebalo mi je skoro četrdeset godina zemaljskog života da to realizujem. Zašto mi je trebalo toliko vremena i kako sam uspela da saznam koji je put moje duše? Trebalo mi je toliko vremena zato što sam, kao i svi ljudi, dopustila mojoj svesti da mi bude najveći neprijatelj umesto da bude verni sluga moje duše. Na koji način? Ako zamislimo našu svest kao jednu veliku kompjutersku memoriju  i ako shvatimo da je naš svaki događaj u životu od kad smo se rodili do sadašnjeg trenutka verno urezan u tu memoriju, postane nam jasno da je naša svest krcata ogromnom količinom podataka. Od čega se sastoje ti podaci? Od naše interpretacije realnosti i od emocija koje su se napravile kao posledica te interpretacije. Svako ljudsko biće prosledi tokom 24 časa oko 90 000 misli. I ako se setimo da svaka ta misao proizvodi emocije koje su bes ili tuga ili griža savesti ili strah, odjednom nam postane jasno da je um svakog ljudkog bića prepun informacija koje ga otežavaju i sprečavaju srećan život. Stvar se još više komplikuje kad se dođe do znanja da ljudi uošte nisu svesni toga zato što su te informacije urezane u podsvesnom delu uma. Moja svest bila je puna ljutnje, besa, tuge i optuživanja drugih zbog spleta okolnosti  u mom životu. I dok sam živela naizgled normalan život, moj um je bukvalno gušio moju dušu ne dozvoljavajući joj da se oglasi, a kao rezultat toga moj život je bio satkan vezama koje su se prekidale, stalnim traganjem za nekim idealnim poslom i lošoj finansijskoj situaciji. Jedino me je zdravlje dobro služilo, ali ako upredim svoje zdravlje danas i pre dvadeset godina jasno mi je da mi je nivo energije i vitalnosti znatno veći danas.

Čišćenje uma

Od malih nogu imala sam veliki interes za ljude, ljudske probleme i ljudske priče. Sećam se sebe, male devojčice koja je tek naučila da čita. Moja mama Ruška Jakić koja je novinar svaki dan se vraćala sa posla sa rukama punim časopisa. Jedva sam čekala taj trenutak i da joj otmem časopise i odmah odem na onu stranicu gde je psiholog davao odgovore ljudima koji su imali probleme, uglavnom u partnerskom odnosima. Kasnije u životu bila sam ta koja je uživala da sluša drugarice koje su se povera vale u vezi ljubavnih problema. Međutim, trebalo mi je 12 godina intenzivnog rada na čišćenju mog uma od loših informacija da najzad uspem da realizujem moje talente u profesiji koju obožavam.

Život u skladu

Sad dolazimo da najvažnije informacije. Sreća i ispunjenje svakog čoveka leže u njegovoj/njenoj realizaciji na nekom specifičnom polju. Tamo gde ona / on mogu da potpuno izraze svoju kreativnost, budu na usluzi čovecanstvu i žive u skladu i izobilju. To se ne dešava zato što je, kao što sam opisala u prethodnom paragrafu,  svest svakog čoveka postala gazda, a u stvari nije stvorena da bude gazda. Svest je stvorena od mentalne energije koja je prepuna negativnih ubeđenja i toksičnih emocija i sve to lepo leži u onom delu uma koji zovemo podsvest. Na nesreću (dok se ne upozna mehanizam) podsvesna ubeđenja i toksične negativne emocije vode ponašanje ljudi koji onda postanu svesni da nešto ne štima pošto je evidentno da je ponašanje destruktivno, ali ne mogu to da koriguju. Zašto? Zato što nisu svesni svojih podsvesnih  ubeđenja, ali ni toga da su ona ta koja vode i usmeravaju život sa kojim ljudi nisu zadovoljni.  Uz sve to čovecanstvo je potpuno zaboravilo ko je i već vekovima je ubeđeno da je telo i da je um i kroz to ubeđenje se potpuno udaljilo od istine i od boga. (naša energija, naše pravo “ja” napravljeno je od istog materijala ljubavi od koga je sazdan bog). Sa druge strane, naša svest, koja je postala gazda, ubeđena je da bog ne postoji, uvek se nešto brani ili napada, meri i proverava, misli da je bolja, lošija, da ne vredi i tako smo na žalost stvorili od jednog vernog sluge našeg najvećeg neprijatelja. Iz svega toga ima izlaza, moguće je ponovo vratiti stvari onako kako bi trebalo idealno da funkcionišu, ali za to je potrebno da svaki čovek preuzme potpunu odgovornost za svoj život i svoje postupke. To znači i da prizna sebi da je verovao u nešto što nije istina.

Čišćenje svesti

Drugi korak se sastoji u tome da krene da čisti svoju svest od svih negativnih ubeđenja i negativnih emocija i da dopusti svojoj duši da se izrazi. Jezik duše je potpuno drugačiji od jezika uma (ili ega). Jezik duše je ljubav, povezivanje, saradnja, poštovanje, nežnost. Jezik ega je razdvajanje, kritika, merenje, upoređivanje, borba. Da bi svako ljudsko biće izrazilo put svoje duše potrebno je da joj pruži mogućnost da se izrazi, ali je to nemoguće dok je um (ego, svest) prepun podsvesnih ubeđenja i toksičnih emocija i stalno se brani od svega i svakoga. On je ubeđen da je njegova odbrana korisna duši ali u tome pravi veliku grešku. Treba mu pomoci da shvati da ne treba da se brani i da je njegova uloga da služi dušu i da je hrani lepim pozitivnim mislima. Došlo je vreme da svako od nas donese najvažniju odluku za sebe, za dobrobit svoje porodice i celog čovečanstva, a to je da dopusti  svojoj duši da vodi i da ukazuje put. A nagrada koja stiže ako se to uradi je ogromna.

Sa ljubavlju,